Piše: Marija Fülöp Huljev
Veliki tajedan, ovako zovemo zadnji tajedan pred Vazmi/pred Uskrsom. Veliki četvrtak spominja nas na zadnju vičeru, Veliki petak na mučenje i na smrt Jezuša Kristuša,Velika subota je dan tišine, jer smrtno Jezuševo tijelo u grobu leži. Na Vazam slavi se Kristuševo goristajanje, pobjeda nad grihu i smrti. Po starom obredu na Veliki četvrtak svetu mašu su jutro u osmi držali. Za gloriom umukli su zvoni, tako su rekli: odletili su u Rim. Od ovoga trenutka glas crikvenih zvonov škrebetanje (škrebanje, škrebacanje) je zamijenilo.
Osim Unde u naši seli (Koljnof, Plajgor, Židan) ministranti su išli škrebetaljkami po seli. Na Undi 13- 14 ljetni dičaki, ki su pohadjali zadnje razrede osnovne škole, imali su pravo za škrebetanje.
Tri fele škrebetaljkov moremo razlikovati:
- Na ramen obišenu, u ruki držanu i sa rukom obraćanu škrebetaljku, kakove su na Undi, u Koljnofu i na Prisiki hasnovali
- Škrebetaljku ka formira male taličke i rivaju ih po cesti i stazi. Ovakove su hasnovali u Židanu i u Koljnofu.
- Iznad glave držanu i obraćanu škrebetaljku su hasnovali u Židanu i u Plajgoru.
Termini škrebetanja su isti sa zvonjenjem.
Kako su javili ljudem ove termine?
- U ranoj zori: -Mi škrebećemo/škrebamo,škrebacamo/na četire ure.
- Jutro i knoći: – Mi škrebećemo na zdravu Mariju.
- Na podne : – Mi škrebećemo na podne.
- U noći: – Mi škrebećemo na deset.
- Pred mašom/misom:
– Mi škrebećemo k maši prvi put.
– Mi škrebećemo k maši drugi put.
– Mi škrebećemo k maši skupa.
Nekada su vrdiri/čuvari u noći čuvali selo od nezgodnih dogadjajev. U noći u deseti su začeli čuvanje i u zori do četiri su bili u službi. Početak i kraj čuvanja i zvonom su javljali na Undi. Ujutro u četiri i u noći u deseti već u današnjici ne idu dičaki škrebetati. Aktualnost ovih terminov je izgubljena. Rečenice su ritmično skupa vikali mladići ili dica, da svaki vjernik to dobro čuje. Potom su uz nekoliko hiž sa škrebetanjem načinjali veliku zbuku, pažnju za sebe. Kada su zamukle škrebetaljke, ponovili su opet ritmičnim vikanjem aktualne rečenice. To se je ponavljalo po ulica kroz cijelo selo. Nekada su si dičaki razdilili ulice med sobom, ovako su brže zgotovili svoj posao. Usput su se većkrat takmičili škrebetaši, nije bilo svejedno da čija škrebetaljka zvuči glasnije. Na tom su se znali i posvadjati. Na treti dan, na Veliku subotu su se škrebetaši ali dosta umorili. Nekim se je ruka od vrtenja naranila, dostali su žulje. Na Veliku subotu, po staroj liturgiji ujutro, po novoj liturgiji navečer, pred mašom se završi škrebetanje. Za svoj trud od stana do stana idu škrebetaši i beru si dare s pjesmicami po skupljanju dr. Ivana Horvata.
Unda:
Udilite ča siromaškim škrebetaron
ki smo škrebetali
kad je Jezuš Kristuš
na križu mrtav visil.
Plajgor:
Smo došli siromaški škrebari,
da’b nas nadili
s četirimi ali s petimi djaji,
ali s bijelin dukaton.
Prisika:
Mi siromaški klinkali,
ki smo macice rizali,
vodu nosili,
prosimo, da b’nam dali
tri ali četiri djaji,
ali nekoliko dukatov.
Židan:
Mi siromaški škrebari,
ki smo škrebali
dok je Jezuš mrtav ležal,
prosimo, da b’nas nadili
s petimi, šestimi djaji,
ali s petimi, šestimi forinti.
