Blagoslov sv. Blaža

Vjerski običaj – piše Marija Fülöp Huljev

Sveti Blaž je patron grla, koga poštuju svi kršćani. Na ov dan si daju u crikva vjerniki blagosloviti grlo da se čuvaju od gutne bolesti. Pri blagoslovu farnik drži dvi sviće i moli, prosi  sv. Blaža: „ Po obećanju/zakletvi sv. Blaža biškupa i mučenika neka te oslobodi Bog od bolesti grla i svakoga drugoga zla.” Ovako su prosili celebranti svete maše u Undi sv. Blaža 7. februara,- nasred branjenja od  epidemijske poteškoće, krize Covid-19.- za uslišenje. Pri svetoj maši guvenir, Štefan Dumović i dr. Anton Kolić farniki u mirovini, su dilili blagoslov nazočnim.

O životu sv. Blaža    

Svetak sv. Balaža (vračitelja, biškupa, mučenika) svečujemo 3. februara. Točno se nezna da kada se je narodio ali datum njegove smrti je poznat (3. februar 316. ljeta). Sv. Blaž narodio se je u Sebasti (u ondašnjoj Armeniji), koji varoš se danas naziva Sivas (u Turskoj). U toj dobi Sebast je bio rimska provincija, kade su proganjali kršćane. Biškup Blaž zavukao, shranio se je med planine, živio je u špilji i samo navečer je izlazio iz nje, da nudi vračenje i pomilovanje/utjehu nesrićnim kršćanom. Betežne životinje je isto vračio, zač su mu one doprimile hranu i čuvale su ga. Rimski upravnik ali dao ga je s katani ulovit i osudio ga je  na smrt. Mnoga čudnovita pripetenja su poznata koja su vezana sv. Blažu.

Čudnovita pripetenja

Jedne majke sin se je davio od požrknute riblje kosti, od koje je dičaka sv. Blaž oslobodio. Nekoj udovici vratio je najzad prase koje je vuk napadao, a ona, u znaku hvale nosila mu je u zatvor jila od praseta i sviće za svitlost. Najveće čudo pred njegove smrti bilo je to, da su mu na vrat vezali mlniski kamen i htili su ga hititi/baciti u jezero. Kod jezera  Blaž je začel hoditi po vodi, kot na zemlji, a na sredini jezera je rekao: „Ako i vaši Bogi imaju istu moć, dojdite i vi!” Katani ki su prošli za njim – šezdesetpetimi – svi su se utopili u vodu. Srdit rimski upravnik (Agrikolaus) je zatim odredio da mu odsiču glavu. Klečeće na stratištu/gauga molio je Boga, da svim ljudem kim se zaboli grlo, molitvom prosu njegovu pomoć, a molitve da budu uslišane.

Narodni običaji

Malo živi običajev imamo u Gradišću ki se vežu sv. Blažu. Martin Jordanić piše, da u Petrovom Selu muški jačkari daju si blagosloviti svoje grlo, a potom popiju kupicu posvećenoga vina. Pokojni dr. Ivan Horvath je samo u Undi našao jedan, još u prošlom stoljeću pozabljen običaj, po kojem su na ov dan u školi, veselu/ tancošku skupadošlicu organizirali. U jutrašnji ura dica su pod peljanjem školnika išla „blažovati” po selu. Jedno dite je bilo obličeno za biškupa Blaža, a drugi su ga sprohadjali pjevajući od stana do stana. Za dar su dostali neke krajcare, kusić slanine, ča je učitelj u školi razdilio med njimi. Neki dio pinez su dostali guslači, ki su muzički podupirali svečevanje. Slaninu su usput veselja pojili.

Istaknuta slika: Oltar je pripravljen na „blažovanje” u undanskoj crikvi Sv. Martina

Dr. Anton Kolić i Štefan Dumović, farniki u mirovini dilu blagoslov sv. Blaža

Vjeniki zbog pandemije u odredjenoj daljini čekaju i dobiju blagoslov

Comments are closed.