Gospa se ukazala u Santovu

Čudo na Vodici

Katkod je tu bila velika livada di su ljudi čuvali stoku: ovce i krave, a napajali su ju iz bunara na Vodice. Jedanput kad su tamo ljudi travu kosili jedan pobožan čovek, koji se u podne uvik moljio, ošo je na onaj bunar zarad vode. Baš je bilo prid Malu Gospu. On je pomoću štrandžice spušćo svoj koršovićak da izvadi vode. Sagnio se, kad odjedanput viđe da se voda u bunaru zaljuljala. Uplašio se. Na vode je ugledao niku svitlost i u njoj sliku koja je ličila na Majku Božju s Isusosom.

No ta se slika prominjila i vidio je da jedna žena u svojem naručju drži curicu.

Oma se vratio i ljudima koji su kosili reko šta je vidio. Svi su oma ošli do bunara, ali u njemu ništa nisu vidili, samo su osićali niki blagi mir. Čovek se malko zastidio što je on to u bunaru vidio, a ostali ništa.

Kod kući su svi ispripovidali šta je taj čovek vidio. Jedni su povirovali, drugi nisu. Taj čovek noćom nije mirovo pa je sutradan ošo na Vodicu da iz bunara izvadi vode jel je mislio da je ono što je jedan dan prija vidio samo priviđenje bilo.

No vidio je opet istu onu sliku ko i prvi put. Razmišljo je. Sitio se da je bio blizu blagdan Male Gospe pa mu je sinilo u pamet da je u bunaru vidio slike Svete Ane, Isusove bake, sa malom Marijom, Isusovom majkom, u naručju.

Ukupno je tri puta vidio tu istu sliku. U znak toga je zasadio jednu vrbu i reko i mnogima drugima šta je vidio. Bunar su ogradili, uredili, sagradili su i jednu kapelicu. Otada su počeli dolaziti tamo sa razni mista, i na paorskim kolima: iz Koluta, Bezdana, mista iz Jugoslavije, Čatalije i drugi mista pa su se tamo moljili, pivali, prinoćili i tako slavili Gospin rođendan.

Vrba je narasla na veliko i kad su ljudi tili odrizati njezine suve grane, svakom je zabolila ruka.

Nidavno se osušila i istrunila pa su misto nje usadili drugu koja lipo raste.

U komunizmu su misto malko zapustili, iako su ljudi tamo uvik išli moljit se, ali su ga nidavno opet obnovili i sad je Vodica opet lipa.

Kad smo se prija tamo na Malu Gospu moljili uvik smo otpivali i ovu pismu:

Sveta Ana, al’ si srićna postala,
Kad si taku blagu Divu rodila,
Na lipoj zorici Ana ju je rodila,
O da ste vidli kako ju je grlila.

Zna se i za jedno čudo koje se na Vodice desilo. Jedno dite koje je slabo vidilo njegov dida je deset put jedan za drugim odveo i svaki put kad se moljio opro mu je oče u vode iz bunara u kojem se Gospa ukazala. Nakon desetog hodočašća na Vodicu, vid deteta je posto redovan.

* koršovičak (hung.) – manji vrč; niki – neki; dida – djed; oma – odmah; prija – prije; sinioti u pamet – sjetiti se;

paor (germ.) – (imućniji) seljak; nidavo – nedavno; oče – oči

Izvor:Đ. Franković Pučka Biblija

Comments are closed.