Bila jednom tri drveta koja su stajala na brdašcu u šumi.
Razgovarali su o svojim nadama i snovima, kada je prvo drvo reklo: „Jednog dana želim da postanem kovčeg sa blagom. Trebalo bi da me napune zlatom, srebrom i vrednim nakitom i da me ukrase najlepšim duborezom, kako bi svako mogao da vidi moju lepotu.”
Drugo drvo je nastavilo: „Jednog dana biću neki ogromni brod. Preko vode ću prevoziti kraljevi i kraljice i ploviću sve do kraja sveta. Svako će se osećati siguran i zaštićen na mojoj palubi.” Konačno je treće drvo dobilo reč: „Želim da narastem u najveći i najpravije drvo. Ljudi će me videti sa vrha brda i pri tom misliti na nebo i na Boga, kome sam ja tako blizu. Biću najveće drvo svih vremena i ljudi će me se sećati.”
Nakon što se drveće nekoliko godina molilo da se njihovi snovi obistine, jednoga dana kraj njih je prošlo nekoliko šumara. Kada su došli do prvog drveta, jedan od njih je rekao: „Ovo drvo izgleda veoma jako. Mislim da će moći dobro da se proda nekom stolaru.” I, počeo je da obara drvo. Drvo je bilo srećno jer je mislilo da će stolar od njega napraviti škrinju sa blagom. Kod drugog drveta šumar je rekao: „Ovo drvo mi izgleda dosta jako, njega sigurno mogu prodati nekom brodogradilištu.” Drvo je bilo srećno jer je mislilo da je na najboljem putu da postane snažan brod. Kada je šumar došao do trećeg drveta, drvo se preplašilo. Mislilo je da se, ako ga budu oborili, njegovi snovi nikada neće ostvariti. Jedan od ljudi je rekao: „Moje drvo ne mora biti ništa posebno, zato ću uzeti ovo”, a zatim je snažno zamahnuo sekirom.
Kada je prvo drvo dospelo do stolara, on je od njega napravio korito. Stavio ga je u štalu i napunio senom. To nikako nije odgovaralo onome čemu se drvo nadalo i za šta se molilo. Drugo drvo je obrađeno i od njega je napravljen mali ribarski brod. Njegovi snovi da postane moćni brod, koji će prevoziti kraljeve preko vode, nisu se ostvarili. Veliko drvo je isečeno na balvane koji su ostavljeni u mraku. Prošle su godine i sva tri drveta su zaboravila svoje snove. Jednoga dana su u štalu došli čovek i žena. Žena je rodila dete, pa su ga spustili na seno u jasle, napravljene od prvog drveta. Jasle su bile postavljene u štali i ispunjene senom. Čovek se nadao da će uspeti da napravi neki krevetac za svoju bebu, a za to su jasle bile dovoljne. Drvo je osetilo da se ovde nešto posebno dešava i znalo je da će u tom trenutku imati priliku da nosi najveće blago svih vremena.
Mnogo godina kasnije grupa muškaraca se ukrcala na brodić koji je bio napravljen od drugog drveta. Jedan od njih je bio veoma umoran i legao je da spava. Dok su bili na jezeru, počelo je strašno nevreme i drvo se plašilo da neće biti dovoljno jako da zaštiti sve ljude. Ljudi su probudili Onoga koji je spavao. On je ustao i povikao: „Mir!” i bura je odjednom utihnula. Tada je drvetu bilo jasno da je u svom truplu nosilo kralja nad kraljevima. Nešto kasnije, došao je neko po treće drvo. Vukli su ga preko ulice, dok su ljudi ismevali Onoga koji ga je nosio. Zaustavili su se na jednom posebnom trgu; čovek je bio zakucan za drvo, a zatim uspravljen, kako bi izdahnuo na vrhu brda. Kada je došla nedelja, drvo je shvatilo da mu je bila dodeljena čast da stoji na vrhu brda i da bude blizu Boga, onoliko koliko je moguće. Na njemu je bio razapet Isus.
Čak i onda kada nam izgleda da se stvari ne odvijaju onako kako mi želimo, onako kako sanjamo, trebalo bi da znamo da Bog ima plan za nas. Kada mu ukažemo poverenje, daće nam ogromne darove. Svako od tri drveta je dobilo ono što je želelo, samo ne na onaj način kako su sami zamislili. Mi ne znamo uvek kakav plan Gospod ima za nas. Ipak, možemo znati da čak i onda kada njegovi putevi nisu naši putevi, služiće nam na najbolji mogući način.
Ivo Andrić
