Iz sakupljačkog rada Đure Frankovića
Ej, majka Maru,
Ej, majka Maru,
Ej, majka Maru kamenom budila, ej.
„Ej, ustaj, Maro, okamenila se, ej.
Druge su ti rano uranile,
Dvor pomele i vode don’jele,
A ti tužna još i sada spavaš!?”
Kad je Mara riči razumila,
Skoči Mara na noge lagane
Pa uzima koršove u ruke
Pa otiđe u goru po vodu.
Kad je došla do pol gore crne,
Suze roni i kroz plač govori:
„Mili Bože, i mila Marijo,
Stvorite me visokom brekinom.”
Al to čula dva jadnica mlada
Pa odseču visoku brekinu.
Od bregine gusle napraviše
Pa otiđu od sela do sela,
A u selu od dvora do dvora.
Kad su došli u l’jepe Mare dvore
Tu govori l’jepe Mare majka:
„Alaj su vam gusle utrefite,
Baš koda je moje Mare grlce.”
Al govori Mara iz gusala:
„Ustaj, majko, okamenila se,
Ti si mene kamenom budila,
I još kada, u nedelju mladu!”
Ode Mara gorom pjevajući,
Osta majka dvorom plakajući,
Ej, osta majka dvorom plakajući.
Pjevala Kata Jakabović r. Grajić, 1911. Šaroš
Brekinja (Sorbus torminalis L.) U hrvatskom se javljaju još nazivi: breka, brekunja, brekulja, a u slovenskom: brenka i brenkovac.
U Podravini bobice brekinje služile su za bojenje uskrsnih jaja.
Istaknuta slika: Magyarország Képekben
