Badnjak

On dolazi tiho, bez plača.

Njegova majka

zajedno s njim

započinje život vječni.

Slama pucketa

u ustima magarca koji ih gleda.

 

Moja majka o njihovoj štalici

svake zime obogaćuje priču

od koje suze moje oči,

dok iza prozorskih stakala

sipi snijeg.

 

Moj otac je ponavlja

u povratku iz crkve

zagledan u hrast

čije se grane lome

pod snježnim teretom.

 

Odavno su oboje

s Majkom i Sinom.

Zvjezdano nebo

šapuće mi ono što su mi

nekada šaputali oni.

 

Badnjak je.

Poslijednji je sat posta.

Iza ponoći

prilazim s nožem pečenki

i prvim zalogajem mesa

stojim kraj prozora.

 

Mraz je okitio stalba

iznad kojih pogledom

tražim štalicu.

Majku i Sina,

svog oca i majku.

Mirko Marjanović/Kalendar sv. Ante 2012.