Zabilježio Adam Bešlin u hrvatskoj Baranji
Kadgod davno išla dva anđela po Baranje. Spo i mračak pa su mislili da bi digod prinoćili. Uđu na jedne lese i viđu da je gazda bogatac. Pitu ga el bi i pušćo da prispavu u koje sobe. Ni im gazda do, al je kazo da mogu spavat odostrag u podrumu koji bio ladan i od memlje. Kad su ušli u podrum, pravili su sebe postelju od stare slame. Potli tog, stari anđel vidijo je rupu na zidu i popravijo ju, pa rupe više ni bilo. Mladi ga je anđel pito zarad čega je popravijo rupu, a stari mu je samo kazo: Ni uvik tako, ko što izgleđe!
Sutradan pridveče došli su anđeli do jednog kućerka di je gazda bijo siroma. Siroma i njegova žena podiljili su večeru s anđelima i dali anđelima njevu postelju da na njoj spavu i dobro se odmoru. Kad je svanjilo i kad su se anđeli probudili, viđali su kako siroma i njegova žena plaču. Siroma je kroz suze pokazivo rukom na dvor di je ležala crknita njeva jedina krava.
Ondak su anđeli očli i nastavili svoga puta. Mladi se anđel rasrdio i kazo starome: Kako si to mogo dopušćat oni bogaci imu sve , a rinili su nas u podrum i još si im rupu na zidu popravijo! A ova sirotinja, od srca nam je dala sve, a ti si dopušćo da im jedina krava crkne. Ula, zov sam!– kazo je mladi anđel. Stari mu je anđel na to opet kazo ko i prvi put: Ni uvik tako, ko što izgleđe!
Znadeš kad smo bili u ladnome podrumu, u one rupe vidijo sam sklonjite dukate i popravijo sam rupu el znadem da je gazda bezobrazan i da bi njega dukati napravili još gorjim! A kad smo spavali kod siromaka, noćom je došo smrtni anđel i mislijo je njegou ženu uzet na nebesa, a ja nisam do i kazo sam nek bude dobrostivan i uzme kravu, a ženu pušća s mirem.
Indii, zarad toga opet kažem: Ni uvik tako, ko što izgleđe! El u životu nešto krene i iđe tako da čeljadetu lošo izgleđe, a sve što čeljade treba toga trena je: da se ufa kako je sve to za njegovu fajdu! Amen!
Šokačka rič
Nakladnik: Kulturno turistička manifestacija Baranjski bećarac i Općina Draž
Topolje, 2016.
Istaknuta slika: Anđeli u Kemedu/Máriakéménd
