BADNJAK
On dolazi tiho, bez plača.
Njegova majka
zajedno s njim
započinje živo tvječni.
Slama pucketa
U ustima magarca koji ih gleda.
Moja mjaka o njihovoj štalici
Svake zime obogačuje priču
Od koje suze moje oči
Dok iza prozorskih stakala
Sipi snijeg.
Moj otac je ponavlja
U povratku iz crkve
Zagledan u hrast
Čije se grane lome
Pod snježnim teretom.
Odavno su oboje
s Majkom i Sinom.
Zvjezdano nebo
Šapuće mi ono što su mi
Nekada šaputali oni.
Badnjak je.
Poslijednji je sat posta.
Iza ponoći
Prilazims nožem pečenki
I prvim zalogajem mesa
Stojim kraj prozora.
Mraz je okitio stalba
Iznad kojih pogledom
Tražim štalicu.
Majku i Sina,
Svog oca i majku.
Mirko Marjanović/Kalendar sv. Ante 2012.
